На управо завршеном литерарном конкурсу хуманитарне организације “Светосавље” Зрењанин, ученица шестог разреда наше школе Ивана Мутавџић, освојила је друго место. Честитамо Ивани и њеној наставници.
Благе очи Светог Саве
Сећам се упознавања са ликом Светог Саве. Било је давно, када сам тек ишла у вртић. Једног зимског јутра, васпитачица нам је испричала причу о младићу који је више од свега волео децу и Бога. Био је принц, син краља, имао је дугу, златну косу. Очи су му биле бистре, светле, плаве, као пролећно небо. Сијале су посебним сјајем, онако како сијају очи људи чије је срце пуно доброте.
Прича о Светом Сави тада ми је звучала као бајка. Када ју је васпитачица испричала до краја, поделила нам је блокове и бојице, показала нам слику Светог Саве и рекла да га нацртамо, за изложбу.
Сачувала сам тај свој цртеж. Сада ми је смешно када погледам шта су неспретне дечије руке покушале да нацртају, представе лик светитеља. Примећујем да лик не одговара баш репродукцијама фрески и икона, али се на мом цртежу јасно истичу крупне, плаве очи чији је поглед некако оживљен. Сигурно сам посвећивала посебну пажњу очима, јер је васпитачица причала пуно о њима, о очима пуним благости и љубави.
Сваке године у вртићу, а касније и у школи, прослављамо школску славу, Светог Саву. Одмах после зимског распуста, због тога нам друго полугодиште почиње свечано. Све је тада у школи празнично!
Сада о Светом Сави знам много више. Знам да он није лик из бајке, већ историјска личност од великог значаја за српски народ. О њему учимо на часовима књижевности, веронауке, историје.
Али, и даље ме одушевљавају његове очи: благе, плаве, мудре, искрене… Очи које нас и данас гледају.
Ивана Мутавџић VI4
Наставна анализа 